О књизи: 1987 / Прва прича В. Г. Тан-Богораза објављена је 1896, последњи роман је објављен 1935, у року од годину дана до смрти писца. Његово стваралачко наслеђе је обимно и разнолико: десетотомна сабрана дела објављена 1910-1911, и четворотомна 1929. обухватала је једва половину свега што је написао. Г.Тан-Богораз припада оној плејади руских реалистичких писаца који су у књижевност ушли 90-их година 19. века, у коју спадају Серафимович, Куприн, Вересајев, Гусев-Оренбургски и многи други. Међу њима је заузео своје посебно место, отварајући руском читаоцу и руској књижевности живот сибирских странаца - Чукчи, Јакути, Јукагири. У роману о животу примитивних људи, „Осам племена” (1902), фолклорни материјал се широко користи; стварају се легендарне епске слике, уметничка аутентичност слика северног живота, њихова оштра и величанствена романса. Спој когнитивних и ликовних принципа одликује фасцинантна фабула, живи народни језик... „... Све је то оригинално, неочекивано, чудно и, упркос извесној сувопарности, дужини, понављању и претераној фотографичности фотографија, оно утискује се у памћење и даје праву слику првобитног, непознатог живота“, написао је В. Короленко „Нека се етнограф понекад превише повезује са уметником у делима г. Тана. Али уметник оживљава етнографске описе, који би сами по себи били интересантни.” Академик А. Шахматов је у мају 1905. писао Богоразу: „Био си тако љубазан да ми пошаљеш четири тома својих дела Причинили су ми дивно задовољство, али када сам дошао до романа „Осам племена“, осетио сам неодољиву жељу да вам искажем све своје дивљење до којег ме је довео епски стил приче , уметничке слике које изазива - све је то изнад мојих слабости".